“Od 28. juna 2025. sve kompanije koje posluju u EU, imaju 10 i više zaposlenih ili promet veći od dva miliona evra, moraće da svoje online okruženje učine pristupačnim osobama sa invaliditetom,“ objašnjava Bulatović, i naglašava da su pristupačni sajtovi i aplikacije generalno jeftiniji za održavanje i donose dugoročnu vrednost. Takve kompanije ostvaruju profite i do 10% veće od konkurencije.
Za njega, ova tema nije samo profesionalna već i lična. Asistivne tehnologije koristi još od 2004. godine i iz sopstvenog iskustva zna koliko jedan nepristupačan sajt može da ograniči nečiji svakodnevni život. “Pristupačnost nije luksuz, već osnovno pravo i poslovna prilika koja menja tržište”, kaže on.
Izazovi i prepreke na putu ka pristupačnosti
Put ka pristupačnosti, međutim, nije bez prepreka.
“Većina firmi još uvek teško razume rizike i gubitke usled nepristupačnosti, pa dolazi do usporene primene naših preporuka,“ kaže Bulatović. Često se dešava da klijenti koriste komponente trećih strana, nad kojima nemaju kontrolu, što usložnjava proces. Problem je i nedostatak znanja kod domaćih developera. “Naš rad često podrazumeva detaljna pojašnjenja kako je u tehničkom smislu potrebno rešiti određene izazove,“ dodaje on.
Pojedini klijenti očekuju brze rezultate, ali često zaboravljaju da je digitalna pristupačnost proces, a ne jednokratno rešenje. “Desi se da klijent naknadno izmeni sadržaj koji nije testiran, pa proveru moramo da radimo ispočetka,“ objašnjava Bulatović. Upravo zato savetuje da pristupačnost postane deo šire brending i marketinške strategije. Bez promocije, dodaje, teško je u potpunosti ostvariti povrat od investicije.
Iako izazovi postoje, benefiti su jasni i merljivi.
“Pristupačne kompanije imaju veći SEO rang i do 12% bolju vidljivost na društvenim mrežama u odnosu na one koje to nisu,“ navodi Bulatović. Pored toga, beleže duže zadržavanje korisnika, veći stepen konverzije i lojalnosti. U praksi, pojedine firme su samo tri meseca nakon uvođenja pristupačnosti udvostručile prodaju.
Reputacija i budućnost domaćeg tržišta
Efekat se ne ogleda samo u prihodima, već i u imidžu.
“Više od 50% potrošača spremno je da plati više ukoliko znaju da kompanija ulaže u pristupačnost,“ ističe Bulatović.
On naglašava da ovakve aktivnosti jasno pokazuju društvenu odgovornost i donose brendu pozitivne reakcije na društvenim mrežama. Rezultat je i smanjen broj pritužbi korisnika, kao i manji pritisak na timove tehničke podrške.
Kada je reč o domaćem tržištu, svest je i dalje niska.
“Kompanije orijentisane isključivo na domaće tržište gotovo da uopšte nisu svesne koncepta digitalne pristupačnosti,“ kaže Bulatović. Situacija je nešto bolja kod firmi koje sarađuju sa inostranstvom, ali odluke se često donose na centralnom, a ne lokalnom nivou. Dodatno, u Srbiji nedostaje konsultanata, naročito onih koji su i sami osobe sa invaliditetom, a čije bi iskustvo imalo posebnu vrednost.
Globalni trendovi pokazuju da je ovo oblast koja će samo rasti. Velike kompanije u SAD i Zapadnoj Evropi već ulažu značajna sredstva u optimizaciju digitalnih kanala. Razlog nije samo zakon, već i činjenica da inkluzivni proizvodi donose veće tržište, bolju reputaciju i dugoročnu stabilnost.
Iako mnogi digitalnu pristupačnost vide samo kao obavezu, Bulatović je uveren da ona predstavlja mnogo više. “
“Pristupačnost nije samo alat za uključivanje osoba sa invaliditetom – ona je put ka većoj profitabilnosti, boljem korisničkom iskustvu i jačoj reputaciji kompanija,“ zaključuje on.
